• Uvod u digitalne upravljačke sisteme, osnovna struktura digitalne upravljačke petlje, direktno digitalno upravljanje;
• Osnovi spektralne analize signala, frekvencijski sadržaj signala, pojam kvantizacije, osnovna klasifikacija signala; 
• Proces analogno-digitalne i digitalno-analogne konverzije, A/D i D/A konvertori, matematički model odabiranja i zadrške;
• Osobine kompleksnog lika povorke odbiraka, Teorema odabiranja, rekonstrukcija signala na osnovu odbiraka;
• Z i Z-modifikovana transformacija, definicija i osobine; Inverzna Z transformacija;
• Matematički modeli diskretnih procesa, funkcija diskretnog prenosa, diskretni matematički model u prostoru stanja;
• Digitalni ekvivalenti kontinualnih procesa; metode diskretizacije kontinualnih filtara i regulatora;
• Stabilnost diskretnih sistema, definicija i kriterijumi;
• Analiza ponašanja digitalnih sistema u ustaljenom stanju. Greška u ustaljenom stanju i pojam astatizma.
• Konvencionalni industrijski PID regulatori: analiza, sitnteza i implementacija. Praktična implementacija regulatora PID tipa.
• Osnovni pojmovi o savremenim upravljačkim algoritmima: regulatori koji poništavaju dinamiku procesa.
• Osnovni pojmovi o automatskom podešavanju PID regulatora.

 

Način polaganja ispita

 

Pismeni ispit (zadaci). Pismeni ispit nosi 50 bodova. Pismeni ispit se polaže na kolokvijumu koji se održava krajem semestra ili u redovnim terminima održavanja ispita. Da bi se bodovi osvojeni na pismenom ispitu priznali, kandidat mora osvojiti minimalno 25 bodova.

 

Testovi (teorija). Teorijski deo ispita se polaže putem dva testa ili usmeno. Testovi se obavezno održavaju tokom semestra, a po potrebi mogu biti održani i u redovnim ispitnim rokovima. Da bi se bodovi osvojeni na teorijskom delu ispita priznali, kandidat mora osvojiti minimalno 10 bodova (po 5 na svakom testu). Kandidati koji polože testove tokom semestra imaju mogućnost da osvoje i dodatnihh, nagradnih 10 bodova.

 

Domaći zadaci (projekti). Domaći zadaci se rade u grupama, isključivo u toku semestra, a nose najviše 40 bodova. 

 

Ukupan broj bodova koje kandidat može osvojiti u toku školske godine je 110.

Ispit može položiti onaj kandidat koji je osvojio najmanje 55 bodova.

 

 

Važenje osvojenih bodova 

 

Bodovi osvojeni tokom izvođenja nastave važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa 30 septembrom. Bodovi osvojeni u ispitnim rokovima važe tekući i dva naredna ispitna roka.

 

Domaći zadaci se mogu raditi isključivo tokom semestra. Poslednji domaći zadatak mora biti predat zaključno sa prvim terminom polaganja ispita u januarskom ispitnom roku.

 

Kandidat koji položi pismeni ispit ili neke od testova, a nije zadovoljan osvojenim brojem bodova, položeni deo ispita može poništiti. U tom slučaju, poništeni deo ispita mora polagati ponovo. Ukoliko pri ponovnom polaganju student osvoji manji broj bodova, tada mu se taj poslednje osvojeni broj bodova važi. Ukoliko student pri ponovnom polaganju padne, dati deo ispita mora polagati ponovo.

 

 

Uslovi za dobijanje potpisa

 

Uslov za dobijanje potpisa ne postoje.