O predmetu
U okviru predmeta izučava se osnovna softverska i hardverska arhitektura sistema, te principi implementacije upravljačkih i drugih algoritama namenjenih radu u "realnom vremenu", zajedno sa pratećim teorijskim konceptima. Sledeće osnovne teme su obuhvaćene sadržajem predmeta:
- Programski jezik NI LabVIEW
-
Uvod u diskretne algoritme -- konačni automati
- Konačni automati kao metodologija projektovanja nadzorno-upravljačkog softvera
- Implementacija konačnih automata uz oslonac na NI LabVIEW
-
Digitalni sistemi automatskog upravljanja
- Osnovni pojmovi o sistemima namenjenim radu u realnom vremenu
- Diskretizacija signala. Principi digitalno-analogne i analogno-digitalne konverzije signala
-
Hardverska platforma NI cRIO
- Osnovni elementi hardverske strukture
- Osnovni principi projektovanja nadzorno-upravljačkog i akvizicionog softvera uz oslonac na NI LabVIEW
- Simulacija u relanom vremenu
-
- "Software in the Loop" (SIL) i "Hardware in the Loop" (HIL) simulacija
- Diskretizacija kontinualnih procesa
-
Implementacija digitalnih upravljačkih algoritama
- Implementacija PID algoritma
- Troslojna arhitektura aplikacija za rad u realnom vremenu: nadzorni sistem -- RT procesor -- FPGA
Način polaganja ispita
Ispit se sastoji od sledećih celina:
1. Kolokvijumi koji se polažu u toku semestra. Ukupno se polažu dva kolokvijuma, svaki od njih nosi po 30 poena.
2. Laboratorijske vežbe, na kojima se rad studenata vrednuje sa ukupno 15 poena.
3. Projekat, koji se radi u timu i nosi ukupno 25 poena. Projekat nije obavezan.
Važenje osvojenih bodova
Bodovi osvojeni tokom izvođenja nastave važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa 30 septembrom.
Ukoliko student ne položi kolokvijume, može ispit polagati u ispitnim rokovima. U tom slučaju, najveća moguća ocena je 6.
Uslovi za dobijanje potpisa
Redovno pohađanje nastave (najviše dva odsustva sa laboratorijskih vežbi) i polaganje kolokvijuma (najmanje jedan položen kolokvijum) su neophodni uslovi za dobijanje potpisa.