O predmetu

Sadržaj predmeta
 
U okviru predmeta izučavaju se osnovni principi analize i sinteze računarski upravljanih sistema, tj. sistema automatskog upravljanja kod kojih je upravljački algoritam implementiran pomoću digitalnog uređaja. Sledeće osnovne teme su obuhvaćene sadržajem predmeta:
  • Uvod u digitalne upravljačke sisteme, osnovna struktura digitalne upravljačke petlje, direktno digitalno upravljanje;
  • Osnovi spektralne analize signala, frekvencijski sadržaj signala, pojam kvantizacije, osnovna klasifikacija signala; 
  • Proces analogno-digitalne i digitalno-analogne konverzije, A/D i D/A konvertori, matematički model odabiranja i zadrške;
  • Osobine kompleksnog lika povorke odbiraka, Teorema odabiranja, rekonstrukcija signala na osnovu odbiraka;
  • Z i Z-modifikovana transformacija, definicija i osobine; Inverzna Z transformacija;
  • Matematički modeli diskretnih procesa, funkcija diskretnog prenosa, diskretni matematički model u prostoru stanja;
  • Digitalni ekvivalenti kontinualnih procesa; metode diskretizacije kontinualnih filtara i regulatora;
  • Stabilnost diskretnih sistema, definicija i kriterijumi;
  • Analiza ponašanja digitalnih sistema u ustaljenom stanju. Greška u ustaljenom stanju i pojam astatizma.
  • Konvencionalni industrijski PID regulatori: analiza, sitnteza i implementacija. Praktična implementacija regulatora PID tipa.
  • Osnovni pojmovi o savremenim upravljačkim algoritmima: regulatori koji poništavaju dinamiku procesa.
  • Osnovni pojmovi o automatskom podešavanju PID regulatora.
 
 Način polaganja ispita (2022/2023)
 
Pismeni ispit (zadaci). Pismeni ispit nosi 50 bodova. Pismeni ispit se polaže u redovnim terminima održavanja ispita. Pismeni ispit se sastoji iz dva dela, ali se smatra položenim ukoliko su položena oba dela jednovremeno. Na pismenom ispitu kandidat može osvojiti minimalno 25 bodova. Pismeni ispit se sastoji iz računskih zadataka i kratkih teorijskih pitalica.
 
Usmeni ispit (teorija). Usmeni ispit se polaže nekoliko dana nakon pismenog (obično 3 do 5). Na usmenom ispitu kandidat odgovara na 3 pitanja iz spiska ispitnih pitanja i nosi 30 bodova.
 
Kolokvijumi. Tokom semestra organizuju se dva kolokvijuma. Svaki kolokvijum nosi 30 bodova, tako da kolokvijumi zajedno nose 60 bodova. Kolokvijum se može položiti sa minimalno osvojenih 15 bodova. Oba položena kolokvijuma u potpunosti zamenjuju pismeni ispit. Kandidati koji tokom semestra polože bar jedan kolokvijum u narednim rokovima (unutar iste školske godine) mogu polagati samo nepoloženi kolokvijum koji se tada vrednuje sa 25 bodova.
 
Domaći zadaci (projekti). Domaći zadaci/projekat se rade u grupama, isključivo u toku semestra, a nose najviše 20 bodova. Projekat se može raditi u grupama od najviše 3 studenta. Domaći zadatak, tj. projekat, se postepeno zadaje tokom semestra, obično na kraju svakih predavanja ili vežbi.
Projekat se predaje najkasnije 15.01.2023., a brani se individualno. Pravo odbrane projekta imaju oni studenti koji su položili bar jedan od kolokvijuma.
 
Usmeni - predrok. Usmeni u predroku se polaže na kraju semestra. Pravo izlaska imaju studenti koji su položili oba kolokvijuma. U predroku usmeni se polaže uz odbranu projekta.
 
Ukupan broj bodova koje kandidat može osvojiti u toku školske godine je 110.
Ispit može položiti onaj kandidat koji je položio pismeni i usmeni, a pri tome je osvojio najmanje 51 poen.
 
Ispit se ne može polagati ukoliko nije prijavljen!
 
Važenje osvojenih bodova 
 
  • Bodovi osvojeni tokom semestra važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa 30. septembrom 2023.
  • Ukoliko je student položio pismeni ispit u toku semestra preko kolokvijuma, na usmeni deo ispita može izaći najviše dva puta u bilo kojim ispitnim rokovima zaključno sa 30.09.2022. Nakon toga položen pismeni deo ispita se poništava.
  • Ukoliko je student položio jedan kolokvijum u toku semestra, preostali nepoloženi kolokvijum može polagati u sklopu redovnih ispitnih rokova zaključno sa 30.09.2022. U tim rokovima student ima pravo dva puta da polaže preostali kolokvijum nakon čega se poništavaju bodovi sa položenog kolokvijuma.
  • Student koji položi pismeni ispit, a nije zadovoljan osvojenim brojem bodova, položeni deo ispita može poništiti. U tom slučaju, poništeni deo ispita mora polagati ponovo. Ukoliko pri ponovnom polaganju student osvoji manji broj bodova, tada mu se taj poslednje osvojeni broj bodova važi. Ukoliko student pri ponovnom polaganju padne, dati deo ispita mora polagati ponovo.
  • Položen pismeni deo ispita u toku redovnih ispitnih rokova važi dva uzastopna ispitna roka što znači da student na usmeni može izaći u roku u kome je položio pismeni i u narednom ispitnom roku. 
 
 
Uslovi za dobijanje potpisa
 
Na svakom kolokvijumu će biti posebno naznačeni zadaci koji se boduju za predispitne obaveze. Da bi student ostvario pravo na potpis potrebno je da na oba kolokvijuma u zbiru osvoji minimalno 15 poena na zadacima koji su označeni kao predispitni.
Ukoliko student ne ostvari prava na potpis, neće imati mogućnost prijave ispita.  
 
Studenti koji se tokom polaganja kolokvijuma/ispita budu služili nedozvoljenim sredstvima neće ostvariti pravo na potpis i neće im se priznavati prethodno osvojeni bodovi.

AU2

Predmeti

Pretraga