U okviru predmeta izučava se osnovna softverska i hardverska arhitektura sistema, te principi implementacije upravljačkih i drugih algoritama namenjenih radu u "realnom vremenu"zajedno sa pratećim teorijskim konceptima. Sledeće osnovne teme su obuhvaćene sadržajem predmeta:
  • Programski jezik NI LabVIEW
  • Hardverska platforma NI
    • Osnovni elementi hardverske strukture
    • Osnovni principi projektovanja nadzorno-upravljačkog i akvizicionog softvera uz oslonac na NI LabVIEW
  • Uvod u diskretne algoritme -- konačni automati
    • Konačni automati kao metodologija projektovanja nadzorno-upravljačkog softvera 
    • Implementacija konačnih automata uz oslonac na NI LabVIEW
    • Producer-Consumer šablon u projektovanju konačnih automata -- implementacija višenitnih upravljačkih aplikacija
  • Digitalni sistemi automatskog upravljanja
    • Osnovni pojmovi o sistemima namenjenim radu u realnom vremenu
    • Diskretizacija signala. Principi digitalno-analogne i analogno-digitalne konverzije signala
  • Simulacija u relanom vremenu
    • "Software in the Loop" (SIL) i "Hardware in the Loop" (HIL) simulacija
    • Diskretizacija kontinualnih procesa
  • Implementacija digitalnih upravljačkih algoritama
    • Implementacija PID algoritma
  • Troslojna arhitektura aplikacija za rad u realnom vremenu: nadzorni sistem -- RT procesor -- FPGA
 
Način polaganja ispita
 
  • Ispit se sastoji iz dva kolokvijuma i projektnog zadatka.
  • Na računarskim - laboratorijskim vežbama studenti mogu dobiti ukupno 15 bodova.
  • Kolokvijumi se vrednuju sa ukupno 60 bodova.
  • Da bi položio kolokvijum, student mora da osvoji bar 50% bodova na tom kolokvijumu.
  • Projektni zadatak nosi 25 bodova. Rešava se u grupama od 2 do 4 studenta i čini ga izrada LabView aplikacije po dogovoru sa predmetnim nastavnikom i asistentima.
  • Da bi odbranili projektni zadatak studenti moraju da osvoje bar 20 bodova na odbrani. Projekat se mora završiti najkasnije sa istekom julskog roka.
 
Projektni deo se može položiti samo u toku semestra, odnosno zaključno sa julskim rokom.
 
Važenje osvojenih bodova 
 
Bodovi osvojeni tokom izvođenja nastave važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa 30. septembrom. Bodovi osvojeni u ispitnim rokovima važe tekući i dva naredna ispitna roka.
 
Kandidat koji položi pismeni ispit ili kolokvijum, a nije zadovoljan osvojenim brojem bodova, položeni deo ispita može poništiti. U tom slučaju važe isključivo rezultati postignuti nakon poništavanja.
 
 
Uslovi za dobijanje potpisa
 
  • Redovno pohađanje nastave (dozvoljena su 2 neopravdana odsustva sa laboratorijskih vežbi) i položen bar jedan kolokvijum. 
  • Bez ispunjenih uslova, student ne dobija potpis i nema pravo izlaska na pismeni ispit.

Pretraga