Način polaganja ispita
 
Tokom semestra rade se kolokvijumi i testovi, preko kojih je moguće položiti ispit. Svaki kolokvijum sastoji se od dva zadatka i jednog teorijskog pitanja. Testovi se sastoje od jednog zadatka.
 

Na studijskom programu E2, na kolokvijumima se može se osvojiti po 35 poena. Svaki zadatak mora biti urađen do određenog nivoa (minimalno polovina predviđenog broja poena), da bi se kolokvijum položio.

Teorijsko pitanje se pregleda SAMO ako se polože zadaci.

Ukupno se rade dva testa, a svaki od njih nosi po 5 poena.

Pored kolokvijuma i testova, studenti su u obavezi da prisustvuju laboratorijskim vežbama, koje se rade u Matlabu, na kojima studenti mogu osvojiti do 40 poena. Dozvoljeno je najviše dva odsustva sa vežbi, a mora se sakupiti minimalno 10 poena da bi se dobio potpis. Laboratorijske vežbe podrazumevaju po jedan samostalni zadatak u svakom terminu vežbi. Uspešno rešen zadatak uz adekvatno usmeno objašnjenje boduje se sa 5 poena, zadatak kod kog Matlab kod "ne radi", a student zna da objasni postupak rešavanja i način funkcionisanja konkretnog optimizacionog metoda nosi 3 poena, a u ostalim slučajevima dobija se 0 poena.

Uslov za dobijanje potpisa je sledeći:

1. Položena bar jedna predispitna obaveza (test ili kolokvijum), najviše dva izostanka i najmanje 10 poena sa laboratorijskih vežbi

ILI

2. Najviše dva izostanka i najmanje 20 poena sa laboratorijskih vežbi

Na opisani način, studenti tokom semestra mogu osvojiti maksimalno 120 poena na zadacima.

Ako se neki od kolokvijuma ne položi, radi se odgovarajući deo pismenog ispita koji se odnosi na tu oblast. Ukoliko se ne položi nijedan kolokvijum, radi se ceo pismeni ispit.

Ako se na kolokvijumima ne polože teorijska pitanja (jedno ili oba), izlazi se na usmeni ispit iz dela teorije koji nije položen preko kolokvijuma.

Na usmeni ispit moguće je izaći u dva ispitna roka, nakon čega se rezultati kolokvijuma i testova poništavaju.

Zaključna ocena formira se na osnovu broja osvojenih poena, po sledećem kriterijumu:

95 - 120 poena                 ocena 10

85 - 94 poena                   ocena 9

75 - 84 poena                   ocena 8

65 - 74 poena                   ocena 7

55 - 64 poena                   ocena 6

Za studente koji nisu osvojili minimalni broj poena na laboratorijskim vežbama, na kraju semestra organizovaće se polaganje kolokvijuma na računaru na računaru, s tim da je najveći broj poena koji mogu osvojiti 30, pri čemu i dalje ostaje kao uslov najviše dva odsustva sa laboratorijskih vežbi.

 
 
Na studijskom programu Mehatronika, na kolokvijumima se može osvojiti po 50 poena. Svaki zadatak mora biti urađen do određenog nivoa (minimalno polovina predviđenog broja poena).
Teorijsko pitanje se pregleda SAMO ako se polože zadaci.
Ukupno se rade tri testa, a svaki od njih nosi po 5 poena.
 
Na studijskom programu Geodezija i geomatika, na prvom kolokvijumu može se osvojiti 50 poena, a na drugom 35 poena. Svaki zadatak mora biti urađen do određenog nivoa (minimalno polovina predviđenog broja poena).
Studenti su u obavezi da pohađaju računarske vežbe, na kojima mogu osvojiti ukupno 20 poena. Rade se i dva testa, od kojih svaki nosi po 5 poena.
 
Na opisani način, studenti na studijskim programima Mehatronika i Geodezija i geomatika  tokom semestra mogu osvojiti maksimalno 115 poena. Ukoliko se na kolokvijumima ne polože teorijska pitanja (jedno ili oba), izlazi se na usmeni ispit iz dela teorije koji nije položen preko kolokvijuma.
Na usmeni ispit moguće je izaći u dva ispitna roka, nakon čega se rezultati kolokvijuma i testova poništavaju.
Zaključna ocena formira se na osnovu broja osvojenih poena, po sledećem kriterijumu:
95 - 115 poena                 ocena 10
85 - 94 poena                   ocena 9
75 - 84 poena                   ocena 8
65 - 74 poena                   ocena 7
55 - 64 poena                   ocena 6
 
Rezultati sa kolokvijuma i testova važe zaključno sa prvim septembarskim ispitnim rokom. U periodu važenja ovih rezultata, studenti na pismenom ispitu mogu raditi onaj deo gradiva koji nisu položili preko predispitnih obaveza. Rezultati pismenog ispita važe u dva uzastopna ispitna roka.
 
 

Pretraga